Drva za ogrev - Gde nabaviti i koje su cene

Najkaloričnije drvo za ogrev

Da bi vatra duže trajala, potrebno nam je drvo koje je kalorično, odnosno koje ima dobru toplotnu vrednost. Ogrevna drva koja važe za najbolja, tačnije koja imaju najbolju kalorijsku vrednost jesu hrast, bukva i bagrem. Ove tri vrste ogrevnog drveta prilikom sagorevanja stvaraju najviše žara, što omogućava dugo održavanje toplote u prostorijama koje se greju. Hrast, bukva i bagrem su ujedno i tri najtraženije vrste drveta za ogrev na našim prostorima.

Otpadno drvo za ogrev

Svi žele da prilikom nabavke ogreva prođu što jeftinije, pa se tako mnogi odlučuju za otpadno drvo za ogrev. Otpadno drvo je ostatak, tačnije nusproizvod koji ostaje tokom proizvodnje nekih drugih proizoda od drveta. Primera radi, to su daščice koje ostaju tokom proizvodnje drvenih paleta, ali i drvene građe ili nameštaja. Otpadno drvo može da se pronađe i po dvostruko nižoj ceni od standardnog ogrevnog drveta i mnogima dobro dođe za dogrevanje, ali i za potpalu, u zavisnosti od veličine komada.

Prodaja drva za ogrev

Mada je prodaja ogrevnog drveta uvek aktuelna i stovarišta rade punom parom preko cele godine, naši građani s vremena na vreme imaju problem sa njegovom nabavkom, a kada ga i pronađu, onda se ili jako dugo čeka isporuka ili je kubik jako skup.

Nabavka drva za ogrev u Beogradu i Novom Sadu

Iako je Beograd grad sa najviše korisnika gradskog centralnog grejanja, veliki je broj domaćinstava koji se samostalno greju na čvrsto gorivo, konkretno na drva. Kao u dobra stara vremena ogrevno drvo nabavlja se preko sindikata ili udruženja penzionera, ali i po privatnim stovarištima koja možete da nađete širom grada.

Kao što je slučaj sa Beogradom, Novosađani takođe u velikoj meri koriste ogrevno drvo. Iako su mnoga domaćinstva priključena na gas ili su korisnici gradskog grejanja, postoji veliki broj zasebnih stambenih jedinica koje se samostalno greju na ugalj ili drva, posebno u prigradskim mestima kao što su Futog, Veternik i slično. Stanovnici Novog Sada i okolnih mesta takođe ogrev mogu da nabave na otplatu preko sindikata, penzionerskih ili nekih drugih udruženja, a u gradu se nalazi i nekoliko dobro opremljenih stovarišta. O nabavci ogreva moguće je raspitati se i putem internet oglasnika, a popularna je i prodaja i oglašavanje putem društvenih mreža, naročito Facebook-a i Instagrama.

Cena bagremovih i bukovih drva

Bagremovo drvo pripada grupi ogrevnih drva sa najvećom kaloričnom vrednošću, što znači da najduže može da drži prostroriju toplom. Samim tim, njegova cena je nešto viša od ostalih vrsta ogrevnog drveta. Cena zavisi od doba godine kada kupujete ogrev, a uvek važi pravilo da je najbolje kupovati u kasno proleće ili na leto, jer je cena tada najpovoljnija. Na jesen 2022. godine cene ogrevnog drveta, pa samim tim i bagrema, "podivljale" su usled velike potražnje, a trenutno, kada cena, može se reći, stagnira, bagremovo drvo za ogrev možete kupiti za 7.000 do 7.500 dinara po metru. Ova cena aktuelna je u februaru 2023. godine.

Cepana drva na paleti - cena

Cepana drva koja se prodaju složena u paleti veoma su praktična, kako za transport, tako i za skladištenje. Takvo ogrevno drvo prodaje se na prostorni metar (prm) i cena je u proseku 19.000 dinara za 1.8 prm. Zbog velike potražnje, na paletama se obično nalaze bukva, hrast ili bagrem.

U pasusu iznad pomenuli smo pojam prostorni metar (prm), a ova merna jedinica nikako ne treba da se meša sa kubnim metrom. Kubni metar označava zapreminu kocke 1x1x1 metar, a kako drva nisu u tečnom stanju i nisu pravilnog oblika, kubik drva nikako ne može da bude kubik drva. Zbog šupljina koje se nalaze između naslaganih cepanica, u jednom prostornom metru stane u proseku 0,69 kubnih metara drva. Prostorni metar označava koliko prostora zauzima neki objekat, u ovom slučaju paleta sa složenim drvima. Tako, kada vam prodavac prodaje "kubik" drva, to znači da kupujete 1 prostorni metar drva u kome se nalazi oko 0.7 kubika. Važnu ulogu igra i način na koji su cepanice poređane. Ako su ukrštene, u prostornom metru imaćete manje kubika ogrevnog drveta, a više vazduha. Ukoliko zaista želite da kupite kubik drva, potrebno je da kupite oko 1.3 prostorna metra poređanih cepanica, ali ni ta računica nije sto posto precizna.

Sušenje i čuvanje ogrevnog drveta

Da bi drvo moglo da gori, potrebno je da se dobro osuši. Naime, sveže drvo ima vlažnost od 40 do 60 odsto i tako zapaljeno bi teško moglo da gori. Kada se drvo iseče u šumi, idealno je iseći ga na cepanice prečnika od 7 do 10 centimetara i ostaviti da se suši. Cepanice ove debljine, ako su dobro osušene, idealne su za loženje, dok je sa debelim cepanicama problem da se raspali vatra. Kada je reč o idealnoj vlažnosti ogrevnog drveta, preporučuje se da ona bude od 15 do 20 odsto, nikako više od toga jer tako zapaljeno drvo tinja i ispušta crn dim koji je veoma štetan za životnu sredinu. Primera radi, idealnu vlažnost imaju jednogodišnja topola i smrča, dok nekim vrstama drveta treba određeno vreme da se osuše. Da bi dostigla zadovoljavajuću vlažnost, bukva mora da se suši dve godine, dok je hrastu potrebno više vremena.

Preporučuje se da se drvo za ogrev seče u decembru ili januaru, jer tada u stablima ima najmanje vlage i brže će se osušiti. Isečeno drvo ne sme da se ostavi na zemlji jer će početi da truli, nego mora da se iscepa, poslaže ispod nadstrešnice i suši na otvorenom. Idealno doba za sušenje drveta je proleće i leto, zbog visokih temperatura. Nekada proleće i leto umeju da budu veoma vlažni i kišoviti, zbog čega je nephodno zaštititi cepanice dobrom nadstrešnicom. Iako se nekad desi da godina bude loša, kada je reč o vremenskim uslovima u toku proleća i leta, posao sušenja drveta svakako obavlja promaja.