Potrebni radnici - Ponuda i potražnja putem interneta

Nekada se potražnja radne snage oglašavala u novinama ili na oglasnim tablama, potrebni radnici tražili su se po preporuci ili na birou za zapošljavanje, a danas se sve to, manje-više, obavlja putem interneta. Naravno, posao i dalje možete da pronađete na neki od opisanih načina, ali činjenica je da je uz internet sve jednostavnije i da ćete brže pronaći ono što vam je potrebno, bilo da je u pitanju posao ili radnik, ukoliko ste poslodavac.

Foto: DilokaStudio / freepik.com
Foto: DilokaStudio / freepik.com

Gde su sve potrebni fizički radnici

Potražnja za nekvalifikovanim fizičkim radnicima je iz godine u godinu sve veća zbog velikog odlaska radne snage u inostranstvo. Najviše su potrebni radnici u Beogradu i to obično na gradilištima, u magacinima ili u luci, za utovar i istovar robe. U zavisnosti od vrste angažovanja razlikuju se i poslovi koje obavljaju osobe koje su zaposlene kao "fizikalci". Primera radi, ukoliko je reč o gradilištu, a toga u ovom trenutku ima najviše, posao fizičkog radnika je da istovara robu i materijal, priprema materijal za majstore, održava i čisti gradilište i slično. Za poslove u skladištu zaduženja fizičkog radnika su uglavnom prenošenje, sortiranje i pakovanje robe, kao i održavanje skladišnog prostora. Posao fizičkog radnika obavlja se i napolju i unutra, u zavisnosti od prirode posla, a poslodavac je dužan da obezbedi zaštitnu opremu.

Srbiji sve više potrebni radnici obezbeđenja

Ranije su sve firme imale svoje radnike obezbeđenja ili portire, a sada se sve više taj posao prepušta agencijama koje se bave obezbeđenjem. Dakle, firma ne mora da traži i zapošljava radnike koji će da je čuvaju, nego jednostavno angažuje agenciju koja se time bavi. Upravo zbog toga povećana je potražnja za radnicima obezbeđenja. U vremenima u kakvim živimo radnici obezbeđenja su sve traženiji, posebno u većim gradovima. Kao najmnogoljudniji grad u našoj zemlji, najtraženiji su radnici obezbeđenja u Beogradu, a drugi grad gde su najviše potrebni radnici je Novi Sad, što je i logično, zbog velikog priliva stanovnika iz godine u godinu. Posao za koji su potrebni radnici obezbeđenja veoma često se obavlja u trećoj smeni, odnosno noću, a u opisu posla je obilazak kruga objekta koji se čuva. U principu, radnici obezbeđenja potrebni su u svim objektima koji se bave proizvodnjom i trgovinom na veliko, odnosno tamo gde cirkuliše veliki broj ljudi i gde postoji opasnost od krađe ili nekih drugih incidenata.

potrebni radnici obezbeđenja
Foto: Flex Point Security / pexels.com

Mesečna zarada radnika obezbeđenja zavisi od nekoliko faktora, kao što su mesto zaposlenja, ali i kakvu vrstu posla obavljaju. Primera radi, mesečna plata portira koji sedi ili stoji na ulaznim vratima i kontroliše ulaz i daje potrebne informacije, kreće se od 50.000 do 60.000 dinara, dok će radnik obezbeđenja u kazinu imati početnu platu oko 70.000 dinara.

Iskusni frizeri odlično plaćeni

Sve je više salona lepote i u svima su termini non-stop popunjeni, pa je tako velika i potražnja za dobrim frizerima. Ipak promet salona zavisi od svakog pojedinačnog frizera i njegovog iskustva i talenta, tako da su radnici koji se bave ulepšavanjem kose u poslednje vreme na ceni. Prema nekim podacima koje smo pronašli, prosečan frizer sa iskustvom može mesečno da zaradi i do 130.000 dinara. Uprkos dobroj zaradi, poslovi u salonima lepote nisu svakome prihvatljivi upravo zbog radnog vremena koje je ili dvokratno, ili se radi stalno posle podne.

potreban frizer
Foto: cottonbro studio / pexels.com

Na ceni i dobri roštilj-majstori

Ispeći dobar roštilj pravo je umeće, a od dobrog roštilj majstora zavisi i promet celog ugostiteljskog objekta. Zbog toga gazde ne žale na parama i trude se da dobrim uslovima zadrže dobrog radnika na roštilju. Osim što je umeće spremiti dobar roštilj, posao zaista nije lak, naročito leti, jer je potrebno sate provesti za vrelim roštiljem. Zbog toga teško da ćete naći oglas za roštilj-majstora gde je plata ispod 70.000 dinara. Mesečna primanja roštilj majstora uglavnom se kreću od 80.000 do 100.000 dinara, a na nekim mestima možete da zaradite i do 120.000 dinara.

Vozači kamiona u deficitu

Transportna preduzeća imaju veliki problem da dođu do dobrih vozača kamiona jer su mnogi "trbuhom za kruhom" otišli u Zapadnu Evrpu, ali i preko okeana, upravo zbog dobrih uslova i dnevnice. Zbog nedostatka radne snage, uslovi za vozače kamiona su se poslednjih godina znatno popravili, pa je samim tim i plata viša nego ranije. Plata zavisi od toga koliko se daleko vozi, a slobodni dani od prethodnog dogovora sa poslodavcem. Kada je reč o plati, primera radi, vozači koji voze samo po Srbiji mesečno mogu da zarade od 800 do 1.000 evra, dok oni koji idu u inostranstvo zarađuju oko 1.500 evra, pa i više. Ipak, ovaj posao nije za svakoga jer zahteva mnogo vremena van kuće i mnogo provedenih sati u vožnji, što predstavlja veliki napor.

Bravar-zavarivač, zanat zlata vredan

Ukoliko ste iskusan bravar-zavarivač, za vas nema zime. Ovo je izuzetno traženo zanimanje koje je potrebno svuda, od građevine, preko fabrika nameštaja i firmi koje se bave obradom metala, do auto-mehaničarskih i drugih malih radionica. Jedno vreme je u Srbiji, ali i inostranstvu, bio veliki deficit iskusnih bravara-zavarivača, pa su tako mnoge srednje stručne škole otvorile ovaj smer, a pojavili su se i brojni kursevi za bravara-zavarivača. Ovaj zanat je i dalje tražen i dobro plaćen, pa tako u proseku možete da zaradite satnicu koja se kreće od 600 do 800 dinara.

Onlajn rad za nastavnike stranih jezika

Nastavnici stranih jezika, posebno oni koji predaju engleski jezik, imaju pune ruke posla. Nekada su bili vezani za mesto gde se nalaze osnovna i srednja škola, ili škola stranih jezika u kojoj predaju, a sada je sve više onih koji rade onlajn. Ovo je posebno zaživelo za vreme pandemije virusa korona, pa tako engleski ili bilo koji drugi strani jezik može da se uči iz svog doma, tako što ste na vezi sa izabranim nastavnikom u određeno vreme, koristeći aplikacije koje ste se dogovorili. Mnogi nastavnici rade za strance, najviše za istočno tržište i mogu da zarade od 10 do 30 dolara po satu. Ne razlikuju se mnogo cene ni kod nas, pa tako za jedan onlajn čas nastavnik može da zaradi od 1.500 do 2.500 dinara.

Potrebni radnici za čuvanje ovaca

Koliko ste puta čuli ili čak i sami izgovorili: "Ma, idem negde da čuvam ovce!"? Ovo je česta rečenica koju ćete čuti od nekoga kome je svega "preko glave", kome je dojadio posao kojim se bavi i život u gradskoj gužvi. To i nije tako nemoguće jer su često potrebni radnici za čuvanje ovaca, daleko od gradske vreve!

Krajevi u Srbiji koji su poznati po ovčarstvu su uglavnom na jugu i istoku naše zemlje. To su okolina Kladova, Negotina, Svrljiga i planina Rtanj, gde se svakog maja održavaju Dani ovčara.

Čobani u našoj zemlji su veoma traženi i radi se od maja do oktobra. Uzgajivači kažu da je posao težak, pa zbog toga niko ne želi da čuva ovce. Ipak, ovde može dobro da se zaradi, u zavisnosti od toga koliko je stado koje se čuva, a uzgajivači koji vas angažuju u većini slučajeva obezbeđuju smeštaj i hranu, tako da u tom periodu nećete imati nikakve troškove.

Čuvanje jedne ovce košta oko 2.000 dinara mesečno, što znači da ćete za stado od 100 ovaca mesečno zarađivati do 200.000 dinara.

potrebni radnici za čuvanje ovaca
Foto: Quang Nguyen Vinh / pexels.com

Oglasi za rad na farmama krava uvek aktuelni, ali vlada slabo interesovanje

Rad na farmi je zaista težak i zahteva mnogo snage, ali i otpornost na neprijatne mirise, pa tako mnogi ne žele time da se bave. Mnogi poslodavci u očajanju zainteresovanima uz platu nude i besplatan smeštaj i hranu, ali retko ko želi da prihvati tako nešto u zamenu za težak posao. Prema nekim podacima do kojih smo došli, mesečno na farmi krava možete da zaradite i do 1.000 evra, što se uz besplatan stan i hranu zaista isplati.

Uvek potrebni sezonski radnici

Sezonski radnici potrebni su tokom cele godine za obavljanje različitih poslova. Najpopularniji sezonski poslovi su oni koji se obavljaju na njivi, kao što su branje jagoda i paprika, branje malina, metlice, kopanje kukuruza i slično. Sezonci se u današnje vreme najčešće organizuju putem društvenih mreža. Postoje takozvane grupovođe, koji okupljaju grupe od 10 do 15 ljudi i traže posao za njih, uzimajući određeni procenat. Sezonski poslovi u poljoprivredi najviše se obavljaju na teritoriji Vojvodine, ali ima mnogo ponude i potražnje i u južnijim krajevima, pa su tako poljoprivredni sezonski radnici potrebni i u Nišu, Leskovcu, Užicu, Kraljevu i drugim gradovima.

Potrebni radnici za branje jagoda

Postoji više sorti jagoda koje sazrevaju u različito vreme, pa se tako razlikuje i vreme branja. Određene sorte beru se tokom maja i juna, neke u septembru, a postoje i sorte koje rađaju od maja, pa do prvih mrazeva, tako da mogu da se beru oko pola godine.

Potrebni radnici za branje paprike

Berba paprike počinje od jula meseca i traje sve do prvih mrazeva, kada je paprika u fiziološkoj zrelosti, najčešće do novembra. Kada se izvodi ručno, berba paprike vrši se u dva, tri navrata, približno na svakih 10 do 15 dana.

Branje malina aktuelno iz sezone u sezonu

Pre desetak godina, svi su uvideli isplativost maline i mnogo poljoprivrednika počelo je da ih sadi, pa tako danas postoji zaista mnogo zasada malina, pa je samim tim potrebno i mnogo berača da bi se obrao godišnji rod.

potrebni sezonski radnici
Foto: pexels.com

Koliko su plaćeni sezonski radnici

S obzirom na to da je danas teško pronaći radnika u gotovo svim oblastima, pa tako i za sezonske poslove, poslodavci se trude da dobrom cenom "čuvaju" grupu radnika, a neretko uz dnevnicu nude i obrok i vodu. Kada je reč o visini dnevnice, prema poslednjim podavima kretala se od 3.000 do 5.000 dinara, što je od 300 do 500 dinara po satu, imajući u vidu da smene kod sezonskih poslova uglavnom traju 10 sati. Dnevnice se razlikuju od mesta do mesta, ali nepisano pravilo je da se npr. za branje paprike i jagode zaradi više, jer se taj posao obavlja čučeći i ne može svako to da radi jer od takvog položaja strada kičma.

Staž za sezonske radnike

Sezonski radnici odnedavno imaju pravo na sticanje radnog staža, zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu, kao i na socijalnu pomoć i novčanu naknadu Nacionalne službe za zapošljavanje. Ukoliko sezonac provede 15 godina rada na sezonskim poslovima, imaće uslov za ostvarivanje prava na penziju. Procenjuje se da u Srbiji godišnje na sezonskim poslovima u poljoprivredi radi od 60.000 do 80.000 radnika, a do izglasavanja ovog zakona većina ih je radila "na crno".